no coment

  Нова 2019. година дочекана је у поноћ, а у Србији је тачно пре 100 година донет закон по којем се стари и нови календар изједначавају и по којем су Срби први пут 1920. годину дочекали по Грегоријанском календару, преноси Танјуг. Етнолог Драгољуб Антонић за Танјуг каже да је 10. јануара 1919. донет закон о изједначавању Јулијанског и Грегоријанског календара, у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и да до тада Срби нису користили тај календар, нити су славили Нову годину по Грегоријанском календару. "Ми смо се увек држали старог календара и по њему је сада 7.527. година”, каже Антонић и додаје да је необична била журба да се већ 10. јануара 1919. године донесе тај закон, иако је мир у Версају тек потписан 28. јуна 1919. године. Како наводи, нејасно је зашто се Србија као држава победница у Првом светском рату одрекла свог календара. "Та журба је била од стране римске курије, то није никаква тајна, римокатоличког седишта у Риму и они су по сваку цену хтели то да ...

  Мало је познато да је србски календар стар 7526. године. О томе постоји много доказа, и научних објашњења. НАСА је пре неколико година саопштила да је древни србски календар најтачнији, у потпуности усклађен са природом, да се почетак годишњих доба према том календару поклапа са ел. магнетним променама на Сунцу, али сем неколико истакнутих научника, нико на то не обраћа пажњу. На споменику кнезу Лазару, који је подигао његов син деспот Стефан Лазаревић, стоји да се битка на Косову догодила 6897. године. Такође, Смедеревска тврђава чува један од ретких доказа о овом календару који године броји још из времена Винчанске културе и настанка цивилизације. Подунавље Балкана је најстарија култура протоисторије и културна колевка света , али владајућа наука то игнорише и инсистира на доласку културе с Истока. Зато је, Елза Кристенсен, непризнавање Лепенског Вира за културни источник света назвала заборав на људско достојанство. Марио Алинеи, такође, у својој Теорији палеолитског континуит...

  Despotov zapis (MS, 2012) Srpski kalendar je bio zvanični kalendar svih srpskih država do 19. veka. Nastao je pre 7526. godine i potiče iz Vinčanske kulture. Sveti Sava ga je uneo u „Zakonopravilo”, kodeks crkvenih pravila Srpske pravoslavne crkve, pa je Srpski kalendar postao zvanični verski kalendar koji i danas važi. U isto vreme Sveti Sava unosi ćirilično pismo i krst sa četiri ocila iz Vinčanske kulture, pa ćirilično pismo postaje zvanično pismo Srpske pravoslavne crkve, a krst sa četiri ocila simbol kontinuiteta svih srpskih država. Stojim 2012. godine u porti crkve Svetog proroka Ilije u Crkvinama i s poštovanjem posmatram oronuli spomenik srpskog vladara despota Stefana Lazarevića. Crkva u Crkvinama Spomenik je na otvorenom i propada, a vreme čini svoje. Slova sve više blede i postaju nečitka. Memla koja se uhvatila prekrila je tekst, a da bih ga pročitao uzeo sam peškir i obrisao spomenik. U Crkvinama sam prvi put bio 1945. godine kada me je deda Milovan doveo da vidim s...

  О развијености сопственог календара у давнини на свој начин сведоче до данас очувани називи месеци у словенских народа. Док су остали европски народи углавном примили и усвојили римске називе месеци, словенски народи, а међу њима и Срби, одликујући се обиљем назива, сачували су напоредо и властита назвања месеци, која су у средњовековној Србији била и у службеној употреби. Упоредни називи месеци у старословенском, српском и источнословенским језицима Словени су имали соларни календар, са дванаест месеци, усклађен са климатским оквиром у коме су живели, везан за узгој биљних култура и земљорадничке послове.  Настањујући се, током времена, на веома удаљеним одредиштима географске ширине и дужине – од Лабе до Камчатке, од леденог Северног до топлог Јегејског мора – словенски народи су прилагодили своје називе месеци конкретним природним оквирима, климатском појасу, надморској висини, културама које се узгајају. Отуда је код једних пролећно цветање у априлу, а код других у мају,...