У Србији постоји планина са 16 језера, 40 водопада и 17 манастира, а прети јој ШЕСТ КАТАСТРОФА
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Фрушка гора са 16 језера, 40 водопада и неким од најлепших предела Србије, бисер је природе. Она је и српска Света гора, са 17 манастира. Све то је угрожено због небриге, уништавања и загађења.
Фото: Ненад Михајловић, РАС Србија
Пећина Бели мајдан, Лединачко језеро, ливада Кишелез, језеро Мохарач, Иришки венац, небројени виногради, излетишта, густе шуме, само су део природних лепота Фрушке горе. Она је и дом великог броја културних споменика, на њој је настало 35 православних манастира, већином од 15. до 18. века, од којих је сачувано 17. Међутим, уместо да брижљиво чувамо и пазимо на такво благо, ми смо га затрпали смећем, уништавамо шуму сечом и паљевинама без мере, на њој смо оставили напуштене објекте као куће духова…
Љубитељи природе, еколози и планинари упозоравају да Фрушку гору због свега тога нећемо успети да сачувамо од уништења. Ситуација је, кажу, таква да ако се ускоро не донесе јасна стратегија како зауставити лоше појаве у најстаријем националном парку, богата природна и историјска ризница постојаће само на папиру.
Фрушка гора је дом богатог биљног и животињског света и домаћег и дивљег / Фото: Ненад Михајловић, РАС Србија
Планинар Душан Томић каже да је обишао многе националне паркове у Европи, али да Фрушка гора то једноставно више није.
– Прича да је масовна сеча дрвећа планска једноставно не стоји. Сече се све живо, моторке, камиони и трактори раде без престанка, још мало ћемо моћи да видимо Врдник из Новог Сада. Тамо где су била стабла, сада је шипражје. Стављају туцаник на планинарске стазе. Немарни су и сами посетиоци, има оних који остављају све иза себе. У околинама викенд насеља и села стално се пали стрњика, људи су опседнути тиме, горе и рубни делови шума. Као да смо се сви договорили да уништимо Фрушку гору – рекао је Томић.
У Националном парку Фрушка гора кажу да је ситуација веома комплексна. Наводе да често исти људи буду кажњавани због бацања смећа или бесправне сече, одслуже своје мизерне казне и наставе са непочинствима. Како наводе, постоје они који се дивљом сечом баве како би преживели, а постоје и они који долазе из даљих делова Србије само да би се бавили криволовом, шумокрађом и подигли дивљи објекат. Чувари су због новог закона остали без оружја па их лопови нападају секирама и моторним тестерама. Заштићено подручје Фрушке горе простире се на око 26.000 хектара, то јест на дужини нешто већој од 80 километара и просечној ширини од око петнаест километара.
Како сазнајемо у покрајинској власти, један од предлога који би могао да се разматра како би Фрушка гора била сачувана јесте и могућност да се они који уништавају околину кажњавају за нарушавање природног добра, а не само за бацање смећа или нелегалну сечу шуме. Иако је тако нешто предвиђено Законом о заштити природе, а казне су чак и до три милиона динара за правна лица, у пракси се то до сада ретко примењивало, кажу еколози. Колико је Фрушка гора као национални парк угрожена говори и шест примера уништавања које „Блиц“ доноси.
1. Сеча дрвећа
Готово да нема стазе која није закрчена деблима. „Голе сече“ има на локалитетима Змајевац – Врдник, код хангара на Парагову, ресторана „Арена“, према ТВ торњу, Лединачком језеру…
Фото: Ненад Михајловић, РАС Србија
Из Националног парка кажу да они секу плански, али је проблем у незаконитој сечи дрвећа.
2. Смеће
Смеће једноставно не може да се не примети готово на сваком месту, а баца га ко где стигне.
– Грађани мисле да комуналне службе из парка редовно односе ђубре, а то није истина, него тек у нужди. На излетиштима ће вас дочекати гомила смећа – причају планинари, који га и сами често чисте, али узалуд.
3. Куће духова
Фрушка гора постала је гробље за хотеле, одмаралишта и болнице, некада познате, а данас праве куће духова.
Фото: Промо
Хотели „Осовље“, „Лежимир“ и бивше одмаралиште „Пошта“ само су неки од двадесетак напуштених и руинираних објеката у које данас свако може да уђе. Ради се о власништву одавно пропалих фирми, а углавном се налазе на најлепшим местима и видиковцима.
4. Пожари
На ободима НП, изнад насеља, мештани и викендаши често пале стрњику, а пожари се шире и на ободе шума. У НП сматрају да то једино адекватне казне могу да реше. Ватрогасци су тако у понедељак гасили шуму код Лежимира, а пожар је изазвао човек који је палио баштенски отпад.
5. Депоније
Легална депонија Танцош – Беочин налази се на тек 900 метара од НП и простире се на 35.000 квадрата.
Фото: Ненад Михајловић, РАС Србија
С друге стране, свако фрушкогорско село има најмање једну дивљу депонију у својој близини. Иако их комуналци повремено уклањају, не могу да уклоне последице које је отпад оставио у земљишту, води и ваздуху. На дивље депоније бацају се чак и лешеви животиња.
6. Уништени путеви
Многи путеви на Фрушкој гори нису поправљани деценијама. Такав је и један од најпрометнијих, Партизански пут, дуг 70 километара. У надлежности је шест општина, које не могу да се договоре о обнови.
Tvorci srpske falsifikovane istorije ne trude se samo da ospore poreklo Srba, nego i sve srpske svetinje, a i sam srpski grb. Duže od jednog veka traje nastojanje germansko-nordijske istorijske škole da nas ubede da smo i dvoglavog orla i krst sa ocilima preuzeli od Vizantije. Ova kampanja imala je toliko uspeha da je ova obmana ušla i u srpske udžbenike istorije. Šta stvarno znače ocila na srpskom grbu? Američki naučnici Volter Pitman i Villijam Rajan otkrili su da je pre više od 5.500 godina p.n.e. Crno more bilo slatkovodno jezero na oko 50 metara ispod današnjeg nivoa. Ova činjenica navodi na to da su četiri ogromne reke (Don, Dnjepar, Dnjestar i Dunav) imale jedno ušće. Ni na jednom drugom mestu na planeti četiri velike reke ne ulivaju se na tako malom prostoru, praktično na jednom mestu. Prateći antičku istoriju, ova otkrića navode na pretpostavku da se na ušću tih reka nalazila drevna civilizacija i grad Atlantida, jer je još u antičko doba Platon u svojim spisima na...
О развијености сопственог календара у давнини на свој начин сведоче до данас очувани називи месеци у словенских народа. Док су остали европски народи углавном примили и усвојили римске називе месеци, словенски народи, а међу њима и Срби, одликујући се обиљем назива, сачували су напоредо и властита назвања месеци, која су у средњовековној Србији била и у службеној употреби. Упоредни називи месеци у старословенском, српском и источнословенским језицима Словени су имали соларни календар, са дванаест месеци, усклађен са климатским оквиром у коме су живели, везан за узгој биљних култура и земљорадничке послове. Настањујући се, током времена, на веома удаљеним одредиштима географске ширине и дужине – од Лабе до Камчатке, од леденог Северног до топлог Јегејског мора – словенски народи су прилагодили своје називе месеци конкретним природним оквирима, климатском појасу, надморској висини, културама које се узгајају. Отуда је код једних пролећно цветање у априлу, а код других у мају,...
Dok se u Srbiji o ovom veličanstvenom kalendaru ćuti, za istraživanje istog zainteresovane su institucije u Portugalu i Indiji, kao i američke izadavačke kuće i NASA koja je i potvrdila povezanost kalendara i prirodnih pojava. To je bio kalendar svih srpskih država do 19. veka i po njemu su pisane sve povelje, zakoni, odluke i obligacije među ljudima. Danas ga zvanično koristi Srpska pravoslavna crkva i smatra se njenim Ustavom, budući da ga je Sveti Sava uneo u crkveni kodeks 1119. godine. Reč “kalendar” vuče koren iz našeg jezika, jer je ova složenica nastala od dve naše reči “kolo” i “dar”. Nije potrebno pojašnjavati značenje ove složenice. U našem narodu postoji ogromno kalendarsko znanje, sačuvano u mitologiji, epskoj poeziji, običajima i svakodnevnom životu. Srbin je od postojanja bio stopljen sa prirodom i bilo je neophodno da njene promene poznaje kod sebe. Zato Srbi imaju jedan od najstarijih i najtačnijih kalendara na svetu. O ovom kalendaru se vrlo malo zna i govori...
Коментари
Постави коментар