У Србији постоји планина са 16 језера, 40 водопада и 17 манастира, а прети јој ШЕСТ КАТАСТРОФА
Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Фрушка гора са 16 језера, 40 водопада и неким од најлепших предела Србије, бисер је природе. Она је и српска Света гора, са 17 манастира. Све то је угрожено због небриге, уништавања и загађења.
Пећина Бели мајдан, Лединачко језеро, ливада Кишелез, језеро Мохарач, Иришки венац, небројени виногради, излетишта, густе шуме, само су део природних лепота Фрушке горе. Она је и дом великог броја културних споменика, на њој је настало 35 православних манастира, већином од 15. до 18. века, од којих је сачувано 17. Међутим, уместо да брижљиво чувамо и пазимо на такво благо, ми смо га затрпали смећем, уништавамо шуму сечом и паљевинама без мере, на њој смо оставили напуштене објекте као куће духова…
Љубитељи природе, еколози и планинари упозоравају да Фрушку гору због свега тога нећемо успети да сачувамо од уништења. Ситуација је, кажу, таква да ако се ускоро не донесе јасна стратегија како зауставити лоше појаве у најстаријем националном парку, богата природна и историјска ризница постојаће само на папиру.
Планинар Душан Томић каже да је обишао многе националне паркове у Европи, али да Фрушка гора то једноставно више није.
– Прича да је масовна сеча дрвећа планска једноставно не стоји. Сече се све живо, моторке, камиони и трактори раде без престанка, још мало ћемо моћи да видимо Врдник из Новог Сада. Тамо где су била стабла, сада је шипражје. Стављају туцаник на планинарске стазе. Немарни су и сами посетиоци, има оних који остављају све иза себе. У околинама викенд насеља и села стално се пали стрњика, људи су опседнути тиме, горе и рубни делови шума. Као да смо се сви договорили да уништимо Фрушку гору – рекао је Томић.
У Националном парку Фрушка гора кажу да је ситуација веома комплексна. Наводе да често исти људи буду кажњавани због бацања смећа или бесправне сече, одслуже своје мизерне казне и наставе са непочинствима. Како наводе, постоје они који се дивљом сечом баве како би преживели, а постоје и они који долазе из даљих делова Србије само да би се бавили криволовом, шумокрађом и подигли дивљи објекат. Чувари су због новог закона остали без оружја па их лопови нападају секирама и моторним тестерама. Заштићено подручје Фрушке горе простире се на око 26.000 хектара, то јест на дужини нешто већој од 80 километара и просечној ширини од око петнаест километара.
Како сазнајемо у покрајинској власти, један од предлога који би могао да се разматра како би Фрушка гора била сачувана јесте и могућност да се они који уништавају околину кажњавају за нарушавање природног добра, а не само за бацање смећа или нелегалну сечу шуме. Иако је тако нешто предвиђено Законом о заштити природе, а казне су чак и до три милиона динара за правна лица, у пракси се то до сада ретко примењивало, кажу еколози. Колико је Фрушка гора као национални парк угрожена говори и шест примера уништавања које „Блиц“ доноси.
1. Сеча дрвећа
Готово да нема стазе која није закрчена деблима. „Голе сече“ има на локалитетима Змајевац – Врдник, код хангара на Парагову, ресторана „Арена“, према ТВ торњу, Лединачком језеру…
Из Националног парка кажу да они секу плански, али је проблем у незаконитој сечи дрвећа.
2. Смеће
Смеће једноставно не може да се не примети готово на сваком месту, а баца га ко где стигне.
– Грађани мисле да комуналне службе из парка редовно односе ђубре, а то није истина, него тек у нужди. На излетиштима ће вас дочекати гомила смећа – причају планинари, који га и сами често чисте, али узалуд.
3. Куће духова
Фрушка гора постала је гробље за хотеле, одмаралишта и болнице, некада познате, а данас праве куће духова.
Хотели „Осовље“, „Лежимир“ и бивше одмаралиште „Пошта“ само су неки од двадесетак напуштених и руинираних објеката у које данас свако може да уђе. Ради се о власништву одавно пропалих фирми, а углавном се налазе на најлепшим местима и видиковцима.
4. Пожари
На ободима НП, изнад насеља, мештани и викендаши често пале стрњику, а пожари се шире и на ободе шума. У НП сматрају да то једино адекватне казне могу да реше. Ватрогасци су тако у понедељак гасили шуму код Лежимира, а пожар је изазвао човек који је палио баштенски отпад.
5. Депоније
Легална депонија Танцош – Беочин налази се на тек 900 метара од НП и простире се на 35.000 квадрата.
С друге стране, свако фрушкогорско село има најмање једну дивљу депонију у својој близини. Иако их комуналци повремено уклањају, не могу да уклоне последице које је отпад оставио у земљишту, води и ваздуху. На дивље депоније бацају се чак и лешеви животиња.
6. Уништени путеви
Многи путеви на Фрушкој гори нису поправљани деценијама. Такав је и један од најпрометнијих, Партизански пут, дуг 70 километара. У надлежности је шест општина, које не могу да се договоре о обнови.
Tvorci srpske falsifikovane istorije ne trude se samo da ospore poreklo Srba, nego i sve srpske svetinje, a i sam srpski grb. Duže od jednog veka traje nastojanje germansko-nordijske istorijske škole da nas ubede da smo i dvoglavog orla i krst sa ocilima preuzeli od Vizantije. Ova kampanja imala je toliko uspeha da je ova obmana ušla i u srpske udžbenike istorije. Šta stvarno znače ocila na srpskom grbu? Američki naučnici Volter Pitman i Villijam Rajan otkrili su da je pre više od 5.500 godina p.n.e. Crno more bilo slatkovodno jezero na oko 50 metara ispod današnjeg nivoa. Ova činjenica navodi na to da su četiri ogromne reke (Don, Dnjepar, Dnjestar i Dunav) imale jedno ušće. Ni na jednom drugom mestu na planeti četiri velike reke ne ulivaju se na tako malom prostoru, praktično na jednom mestu. Prateći antičku istoriju, ova otkrića navode na pretpostavku da se na ušću tih reka nalazila drevna civilizacija i grad Atlantida, jer je još u antičko doba Platon u svojim spisima naveo
WALTER WÜST СРБИНДА (поглавар србског племена) Хитлер је био опчињен аријевцима и у покушају доказивања старости немачког језика и супериорности немачког народа, слао је историчаре и археологе свуда по свету. Нажалост нико није могао донети ниједан доказ који је потврђивао његову сулуду теорију. Један од признатих аустријских лингвиста уједно и истакнути нациста са чином оберфирер, Валтер Вист је дошао до закључка који се очигледно није допадао Хитлеру. Иако су сви лингвистички докази на питање порекла аријеваца недвосмислено упућивали у једном правцу, све су то лепо спаковали под индоевропске језике и на тај начин прећутали истину. ВЕДСКИ SRBINDA У ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ WALTER-a WÜST-a Колико нам је познато, од свих данашњих европских народа, Срби су једини, који могу да нађу у једној од најстаријих ведских химни један облик свога имена. По расправи аустријског санскритолога Валтера Виста (Walter-a Wüst-a)[1], тај облик одговара и данас карактеристичном сербском СРБЕНДА, уз незнатну алт
Извор: Институт за старословенску и староевроазијску цивилизацију (Институт древнеславянской и древнеевразийской цивилизации) - В. А. Чудинов Слика 1. Општи изглед обелиска из Сирбина (Ксантоса) „У Лици малоазијској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персијских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова (1). Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици (2). Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета (3)“. Слика 2. Текст на северној страни обелиска у Сирбину према препису Ернста Калинке „Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре
Коментари
Постави коментар