У Србији постоји планина са 16 језера, 40 водопада и 17 манастира, а прети јој ШЕСТ КАТАСТРОФА
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Фрушка гора са 16 језера, 40 водопада и неким од најлепших предела Србије, бисер је природе. Она је и српска Света гора, са 17 манастира. Све то је угрожено због небриге, уништавања и загађења.
Фото: Ненад Михајловић, РАС Србија
Пећина Бели мајдан, Лединачко језеро, ливада Кишелез, језеро Мохарач, Иришки венац, небројени виногради, излетишта, густе шуме, само су део природних лепота Фрушке горе. Она је и дом великог броја културних споменика, на њој је настало 35 православних манастира, већином од 15. до 18. века, од којих је сачувано 17. Међутим, уместо да брижљиво чувамо и пазимо на такво благо, ми смо га затрпали смећем, уништавамо шуму сечом и паљевинама без мере, на њој смо оставили напуштене објекте као куће духова…
Љубитељи природе, еколози и планинари упозоравају да Фрушку гору због свега тога нећемо успети да сачувамо од уништења. Ситуација је, кажу, таква да ако се ускоро не донесе јасна стратегија како зауставити лоше појаве у најстаријем националном парку, богата природна и историјска ризница постојаће само на папиру.
Фрушка гора је дом богатог биљног и животињског света и домаћег и дивљег / Фото: Ненад Михајловић, РАС Србија
Планинар Душан Томић каже да је обишао многе националне паркове у Европи, али да Фрушка гора то једноставно више није.
– Прича да је масовна сеча дрвећа планска једноставно не стоји. Сече се све живо, моторке, камиони и трактори раде без престанка, још мало ћемо моћи да видимо Врдник из Новог Сада. Тамо где су била стабла, сада је шипражје. Стављају туцаник на планинарске стазе. Немарни су и сами посетиоци, има оних који остављају све иза себе. У околинама викенд насеља и села стално се пали стрњика, људи су опседнути тиме, горе и рубни делови шума. Као да смо се сви договорили да уништимо Фрушку гору – рекао је Томић.
У Националном парку Фрушка гора кажу да је ситуација веома комплексна. Наводе да често исти људи буду кажњавани због бацања смећа или бесправне сече, одслуже своје мизерне казне и наставе са непочинствима. Како наводе, постоје они који се дивљом сечом баве како би преживели, а постоје и они који долазе из даљих делова Србије само да би се бавили криволовом, шумокрађом и подигли дивљи објекат. Чувари су због новог закона остали без оружја па их лопови нападају секирама и моторним тестерама. Заштићено подручје Фрушке горе простире се на око 26.000 хектара, то јест на дужини нешто већој од 80 километара и просечној ширини од око петнаест километара.
Како сазнајемо у покрајинској власти, један од предлога који би могао да се разматра како би Фрушка гора била сачувана јесте и могућност да се они који уништавају околину кажњавају за нарушавање природног добра, а не само за бацање смећа или нелегалну сечу шуме. Иако је тако нешто предвиђено Законом о заштити природе, а казне су чак и до три милиона динара за правна лица, у пракси се то до сада ретко примењивало, кажу еколози. Колико је Фрушка гора као национални парк угрожена говори и шест примера уништавања које „Блиц“ доноси.
1. Сеча дрвећа
Готово да нема стазе која није закрчена деблима. „Голе сече“ има на локалитетима Змајевац – Врдник, код хангара на Парагову, ресторана „Арена“, према ТВ торњу, Лединачком језеру…
Фото: Ненад Михајловић, РАС Србија
Из Националног парка кажу да они секу плански, али је проблем у незаконитој сечи дрвећа.
2. Смеће
Смеће једноставно не може да се не примети готово на сваком месту, а баца га ко где стигне.
– Грађани мисле да комуналне службе из парка редовно односе ђубре, а то није истина, него тек у нужди. На излетиштима ће вас дочекати гомила смећа – причају планинари, који га и сами често чисте, али узалуд.
3. Куће духова
Фрушка гора постала је гробље за хотеле, одмаралишта и болнице, некада познате, а данас праве куће духова.
Фото: Промо
Хотели „Осовље“, „Лежимир“ и бивше одмаралиште „Пошта“ само су неки од двадесетак напуштених и руинираних објеката у које данас свако може да уђе. Ради се о власништву одавно пропалих фирми, а углавном се налазе на најлепшим местима и видиковцима.
4. Пожари
На ободима НП, изнад насеља, мештани и викендаши често пале стрњику, а пожари се шире и на ободе шума. У НП сматрају да то једино адекватне казне могу да реше. Ватрогасци су тако у понедељак гасили шуму код Лежимира, а пожар је изазвао човек који је палио баштенски отпад.
5. Депоније
Легална депонија Танцош – Беочин налази се на тек 900 метара од НП и простире се на 35.000 квадрата.
Фото: Ненад Михајловић, РАС Србија
С друге стране, свако фрушкогорско село има најмање једну дивљу депонију у својој близини. Иако их комуналци повремено уклањају, не могу да уклоне последице које је отпад оставио у земљишту, води и ваздуху. На дивље депоније бацају се чак и лешеви животиња.
6. Уништени путеви
Многи путеви на Фрушкој гори нису поправљани деценијама. Такав је и један од најпрометнијих, Партизански пут, дуг 70 километара. У надлежности је шест општина, које не могу да се договоре о обнови.
Ovo ulje je podiglo mnoge sa samrtničkih postelja. Zbog ograničenja i zabrana koje je postavila naša vlada protiv ovog leka, smatramo da je naša dužnost obavestiti javnost kako da naprave svoj, kaže Simpson Najveći borac za legalizaciju medicinske upotrebe kanabisa Rik Simpson , po kojem je snimljen i dokumentarni film pod nazivom "Kanabis bekstvo od leka - Priča Rika Simpsona", među krugovima alternativne medicine smatra se dokazom navećih kontroverzi političkih i socijalnih ograničenosti. Predmet filma je pokazati što je zapravo konoplja i kakvih je medicinskih sastava. Taj dokumentarni film, koji možete pogledati na portalu Kurira, traje jedan čas i pokazuje šta se dešava i kako nam je korupcija oduzima. Na kraju filma govori se i o njegovom suđenju i vidi se da je to smešno. Kada politička vlast donosi propise koji su besmisleni, uloga je suda da zaštiti građane od takvih postupaka državne vlasti. Ipak, sudovi su na strani države jer na taj način svi zarađuju novac. ...
Miodrag Milanović, autor emisije Autohtonisti u produkciji HelmCast, tvrdi da se najstariji poznati srpski grad nalazi na iranskoj visiji Laristan u centralnoj Aziji. Emisija „Autohtonisti“ se bavi srpskom autohtonističkom školom čiji su predstavnici: Miloš Milojević, Olga Luković-Pjanović, Radivoje Pešić, Momir Jović, Svetislav Bilbija, Miodrag Milanović, mr Slaviša Miljković, Miloš Grozdanović, Slobodan Jarčević, Radovan Damjanović, Dragoljub Antić, Aleksandar Petrović i mnogi drugi. Milanović kaže da se najstariji poznati srpski grad zvao Srb odnosno Tepe Saraban (Tvrđava Saraban). A da su tu teritoriju rimljani nazvali Laristan jer su tu našli ista kućna božanstva Lare koja su opredhodno videli i na Balkanu. Milanović je rekao da je Srb naseljen 7000 godina p.n.e. na istoimenom brdu. On je ispričao da je taj lokalitet optkriven tek 1959. godine i da je istraživan punih 50 godina. Milanović tvrdi da je ovim arheološkim otrkićem potvrđeno da srpski narod spada u najstarije i...
Pre nekoliko dana mađarski premijer Viktor Orban šokirao je ceo svet rekavši kako je multiglobalista, jedan od gospodara haosa, Džordž Soroš, izazvao migrantsku krizu koja u ovom trenutku urušava Evropu! Dodao je da je Soroš predvodnik levičarskih organizacija i aktivista, pod čijom se palicom odvija preseljenje jednog kontinenta na drugi. Time je Orban postao prvi premijer moderne Evrope koji se usudio javno prokazati svjetsku elitu koja upravlja našom stvarnošću. Orban je izrekao jedno zanimljivo upozorenje: pozvao je javnost na buđenje, da se ne bi dogodilo da ni od koga izabrani pojedinci vladaju svetom. Time je nedvosmisleno priznao da postoji vrhuška pojedinaca koju nije birao narod sveta (čovečanstvo), a imaju tendenciju da vladaju planetom. Dakle, preko noći je teorija zavere postala stvarnost! Da je Orban bio u pravu kada je govorio o njemu, potvrđuje i sam Soroš. Iako bi neko takav sa svetske pozornice trebao biti nebitan ljudima, on se sam stavlja u poziciju da...
Коментари
Постави коментар